Skoro svi znaju za pravilo da je zimi motor potrebno “zagrijati” barem deset minuta pred polazak. Neki osporavaju, tvrdeći da je u pitanju navika iz vremena starih automobila, a nekima je i dalje prva jutarnja aktivnost desetominutno sjedenje u automobilu koji radi na leru. Ko je u pravu?

Glavni argumenti onih koji tvrde da je zagrijavanje motora suvišno su da se time nepotrebno troši gorivo, povećava zagađenje (studija iz 2009. pokazala je da rad automobilskih motora na leru proizvodi 1,6% ukupne emisije gasova odgovornih za globalno zagrijavanje) i da automobili sa direktnim ubrizgavanjem jednostavno ne treba da budu zagrijani da bi funkcionisali normalno. Ovo je i tačno – rad mnogobrojnih kompjutera unutar automobila uspijeva upravljati hladnim motorom mnogo bolje te bi se moglo reći da je jedini rezultat desetominutnog rada na leru pretvaranje goriva u izduvne gasove.

Sa druge strane, ovo je samo dio onoga što se dešava unutar nezagrijanog automobilskog motora kada je hladno. Na niskim temperaturama ulje se ponaša na način da se zgušnjava i teče ka najnižem dijelu – karteru. Iz tog razloga, ulje nije samo daleko od mehaničkih dijelova koje treba da podmazuje, već je i put do njih otežan, jer pumpa ima zadatak da dopremi ulje čija je gustina drastično uvećana zbog niske temperature. Može se reći da, kada je motor nezagrijan, u prvim minutama radi bez podmazivanja. Nedostatak podmazivanja je glavni uzrok habanja pokretnih dijelova motora.

Iz navedenog je lako zaključiti da je, posebno zimi, mudrije sačekati par minuta prije nego što započnete vožnju. Na ovaj način će potrebne tečnosti proći kroz motor i podmazati dijelove kojima je isto potrebno. Svakako, trebalo bi izbjegavati nagla ubrzanja i vožnju u visokim obrtajima. Na taj način će motor najbezbolnije postići radnu temperaturu.